Viskoza, fabrika koja je promenila Loznicu

Na fotografiji se najpre uoče dimnjaci, pa tek onda dužina hala. Oko njih su kuće, njive i čitava naselja. Takav pogled pomaže da se shvati razmera Viskoze: bila je dovoljno velika da promeni ritam života Loznice i okoline.

U njenom najrazvijenijem periodu radilo je oko 11.000 ljudi. Arhitektonski pregled portala Gradnja opisuje kompleks sa trinaest proizvodnih pogona i njegovu presudnu ulogu u razvoju grada. Iza tog broja stajale su porodice kojima je fabrička plata značila sigurnost, školovanje dece i mogućnost da život planiraju unapred. Gradnja, pregled industrijskog kompleksa.

Fabrika se nije rodila za jedan dan

Srpska enciklopedija početak rada Viskoze vezuje za 1957. godinu. To ne znači da je te godine ceo kasniji kompleks bio završen. Razvijao se kroz više pogona i faza, pa datum osnivanja, početak gradnje i puštanje pojedinih proizvodnih celina ne treba svoditi na isti događaj. Srpska enciklopedija, odrednica „Viskoza“.

To lepo pokazuje stručni časopis „Drvna industrija“ iz maja i juna 1959. Njegov tekst o podizanju fabrike kaže da gradnja traje već tri godine, opisuje izgrađene prateće pogone i govori o proizvodnji koja tek treba da počne. Kao osnovnu sirovinu navodi celulozu iz bukovog drveta, od koje se hemijskom preradom dobijaju veštačka vlakna. U istom prikazu voda je jedan od glavnih razloga za izbor lokacije. „Drvna industrija“, 1959, strana 94, odnosno 28. strana PDF-a.

Veštačka svila i druga celulozna vlakna povezivala su ovdašnju fabriku sa tekstilnom industrijom mnogo dalje od Podrinja. Enciklopedija navodi da je u pojedinim razdobljima izvoz dostizao polovinu proizvodnje, sa plasmanom u tridesetak zemalja. Loznica je tako postala deo međunarodnog proizvodnog lanca, sa stručnim poslovima kakvih ranije u tom obimu ovde nije bilo.

Šta su doneli Japanci

U savremenom zapisu iz 1959. stoji da je fabriku projektovala američka firma Kohorn, dok su opremu i montažu uglavnom obezbedili Japanci koji su radili po licenci. To je čvrst trag japanskog učešća, nastao dok se fabrika još gradila.

Uz Viskozu se prepričava i da je podignuta od japanskih ratnih reparacija. Pregledani stručni izvor to ne potvrđuje. Japanska oprema sama po sebi ne govori kako je posao plaćen, pa reparacije ostaju nepotvrđeno kazivanje. Mnogo bolje dokumentovan deo te veze vodi do japanskih stručnjaka koji su boravili u Banji Koviljači.

Grad posle fabričke smene

Radnička sećanja u publikaciji „Nevidljive mape Loznice“ čuvaju društveni svet koji je rastao uz Viskozu, kao i težinu njenog nestajanja. Gašenje proizvodnje odvijalo se postepeno, a publikacija 2005. vezuje za prestanak rada poslednjeg pogona. Zato priča da je fabrika jednostavno „nestala devedesetih“ preskače godine propadanja i neizvesnosti. Grupa 484, „Nevidljive mape Loznice“.

Viskoza je ostavila i teško nasleđe industrijskog zagađenja. O hemikalijama i problemima napuštenog kompleksa pišu i kasniji pregledi. Današnji snimci ruševina zato ne mogu da zamene priču o radu, ali ni nostalgija za platama i punim halama ne briše ono što je proizvodnja ostavila zemljištu i okolini. Gradnja, stanje kompleksa i pitanje obnove.

Jedan mnogo vedriji trag tog industrijskog vremena nalazi se u parku: fontana koju banjsko sećanje povezuje sa Japancima. Fabrika i banja tako dele priču koja se ne vidi odmah kada se prođe njihovim ulicama.