Fontana koja je obojila banjske večeri

Na večernjoj razglednici voda izgleda kao da gori. Mlazevi su žuti i narandžasti, drveće je već potamnelo, a zgrade iza fontane jedva se razaznaju. Svetlo je okupljeno u središtu parka. Taj kadar dobro objašnjava zašto se banjska fontana pamti i po večerima, a ne samo po vodi.

Nekada je isto mesto imalo sasvim drugačiji ukras.

Vodoskok sa lavljim glavama

Stariji izgled vodoskoka, razglednica iz naše zbirke. Arhivska oznaka je 1964, ali datum nastanka snimka nije potvrđen.

U kružnom bazenu stoji uzdignuto središte, sa posudama iznad kamenog postamenta. Lavlje glave, cvetne leje i pažljivo orezani žbunovi pripadaju drugačijem uređenju parka. Na toj slici voda je deo arhitektonskog ukrasa, dok na večernjoj naslovnici sam mlaz postaje glavni prizor.

Turistički info centar Banje Koviljače beleži da je stari vodoskok uklonjen, a na njegovo mesto došla fontana koju su poklonili Japanci povezani sa izgradnjom Viskoze. Isti zapis izdvaja njene raznobojne reflektore i sećanje starijih meštana na lavlje glave. Priča Turističkog info centra o dva izgleda fontane.

Japanski poklon i neuhvatljiva godina

Japansku vezu prenose različiti izvori. U izveštaju sa Dana Japana u Loznici 2025, ambasador Akira Imamura navodi 1968. godinu kao godinu kada je japanska kompanija poklonila fontanu Banji Koviljači. To je važan, jasno pripisan podatak, ali uz njega zasad nemamo pronađen dokument o gradnji ili primopredaji. Kurir, izjava ambasadora.

Naša zbirka naizgled pravi zbrku: večernji kadar nove fontane nosi oznaku 1960, a slika starog vodoskoka oznaku 1964. Te godine potiču iz naziva arhivskih fajlova. Ne možemo ih čitati kao datume snimanja, pa ni na osnovu njih odbaciti 1968. ili proglasiti neku raniju godinu izgradnje.

Pregled poleđina donosi koristan detalj. Druga razglednica starog vodoskoka, označena brojem 256 u zbirci, ima poruku i poštanski žig iz marta 1966. To potvrđuje da je karta sa starim izgledom tada bila u opticaju. Ne dokazuje da je vodoskok još stajao: razglednice su se slale i godinama nakon fotografisanja.

Zato 1968. ovde ostaje godina navedena u ambasadorovoj izjavi, a ne konačno razrešena hronologija svih radova. Priču o ljudima koji su taj poklon ostavili donosimo zasebno: Japanci u banji.

Voda, svetlo i mesto za fotografiju

Na novoj fontani pažnju privlači raspored mlazeva: visoki u sredini, niži oko njih. Reflektori su im noću davali boju. Za takav doživljaj nije bila potrebna velika pozornica, a na sačuvanoj razglednici gotovo da nema drugog osvetljenog motiva.

Turistički zapis pominje i tek venčane parove koji su je birali za fotografisanje. Tako su se uz fabrički poklon godinama vezivale sasvim privatne uspomene, od šetnje do venčanja. Stari vodoskok i osvetljeni mlazevi pripadaju različitim razdobljima, ali na obe slike ljudi zastaju na istom mestu.

Pogledajte i priču o banjskom parku ili nastavite kroz zbirku razglednica, gde su sačuvani dodatni uglovi i poleđine karata.