Sveti Georgije, ljubomora i rat

Čovek je na frontu, pred njim neprijatelj, a iz sela stiže vest da se neko drugi suviše dobro snalazi u njegovoj kući. Odjednom mu ni rov nije dovoljno daleko od komšijskog jezika. Od takve sumnje Dušan Kovačević gradi jednu od najmračnijih šala u drami „Sveti Georgije ubiva aždahu“.

Delo je drama, a široj publici poznato je i kroz film Srđana Dragojevića iz 2009. godine. Njegov svet čine mačvansko selo, ljudi ranjeni u prethodnim ratovima i novi rat koji dolazi 1914. Filmski centar Srbije, podaci i sinopsis filma.

Selo u kome glasina ne čeka dokaz

U zapletu muškarci sposobni za vojsku odlaze na front, dok u selu ostaju i ratni invalidi iz balkanskih ratova. Počinju priče da se previše približavaju ženama i sestrama odsutnih vojnika. Glasine stižu do rovova, a nezadovoljstvo preti pobunom. Komanda u delu pronalazi strašno rešenje: i ljude koji su već stradali šalje na front. FCS, opis radnje.

Tu je Kovačevićev crni humor najotrovniji. U toj računici, vojnik će lakše da podnese opasnost ako zna da je i njegov mogući suparnik negde blizu neprijateljskog mitraljeza. Ljubomora dobija sopstveni plan mobilizacije.

Podsmeh je upućen pakosti i ljudskom samoljublju. Ljudi koji su već platili rat sopstvenim telom ponovo postaju pogodni za žrtvovanje čim tuđa sumnja pronađe razlog. Ono što u seoskom dvorištu zvuči kao trač u rovu može da postane smrtna presuda.

Priča koju je pisac čuo od dede

Kovačević je povodom pripreme filma objasnio da mu je jezgro priče ispričao deda. U tom porodičnom kazivanju, zbog pakosti i zlih jezika mobilisani su ratni invalidi iz mačvanskih sela i odvedeni na Cer. Autor je kroz kasnije razgovore razvijao priču. Danas, Kovačevićevo objašnjenje porekla drame, 2007.

To jeste svedočanstvo o tome odakle je pisac krenuo. Samo po sebi nije dokaz da je postojala određena vojna naredba sa tim obrazloženjem, niti da je svaka scena u drami istorijski događaj. Mobilizaciju zato čitamo kao motiv književnog dela oslonjenog na autorovo porodično kazivanje.

I mesto je važno: Kovačević u tom objašnjenju pominje Mačvu i Cer. Priču ne treba automatski preseliti na Gučevo zato što su obe bitke vođene 1914. u ovom kraju.

Smeh koji se prekine

Naslov priziva svetitelja koji ubija aždahu, ali u ovoj priči zlo ne stoji mirno pred junakom. Meša se sa ljubavlju, strahom, sujetom i potrebom da komšija zna manje sreće od nas. Gledalac može da se nasmeje nečijoj ljubomori, pa već u sledećem trenutku shvati kakvu cenu plaćaju ljudi kojima se smejao.

Za putovanje kroz kraj to je drugačiji pratilac od vojne istorije. Tekeriš i Cer čuvaju sećanje na bitku, a drama nas vraća kućama iz kojih su vojnici otišli i životima koji njihovim odlaskom nisu stali. O samom ratištu iznad banje govori zaseban tekst o Gučevu i životu između rovova.