Gučevo, život i smrt između rovova

Gučevo podseća koliko je Banja Koviljača blizu planine. Kod spomen-kosturnice otvara se pogled prema Podrinju, Semberiji i Majevici. Ovde se šetnja i istorija neposredno dodiruju: isti predeli koji se danas posmatraju sa vidikovca bili su deo ratnog prostora 1914. godine.

Spomen-kosturnicu je 1929. podiglo Udruženje rezervnih oficira i ratnika. U njoj su posmrtni ostaci srpskih i austrougarskih vojnika. To zajedničko počivalište nekadašnjih protivnika jedan je od najupečatljivijih podataka za posetioca Gučeva. Grad Loznica, spomen-kosturnica.

Na razglednici iz naše zbirke vide se orao na vrhu spomenika, venac sa krstom i dve figure uz ulaz. Pogledajte te detalje pre odlaska na planinu i uporedite ih sa današnjim izgledom. Stara razglednica čuva jedan raniji oblik memorijala, bez pretpostavke da je svaki njegov deo ostao isti.

Planina koju je trebalo zadržati

Borbe na Gučevu bile su deo bitke na Drini, u jesen 1914. Posle Cera, austrougarska vojska ponovo je pokušala da prodre u Srbiju. U odbrani Gučeva važnu ulogu imala je Kombinovana divizija, u sastavu srpske Treće armije. Grad Loznica, Gučevska bitka.

Branimir Ginić u knjizi „Bitka iznad oblaka“ prati borbe za kote i položaje iznad Loznice. Iza imena kao što su Eminove vode i kota 708 stoje mesta preko kojih se odlučivalo može li protivnik dalje u unutrašnjost zemlje. Za vojnika je taj veliki strateški zadatak značio zadržati nekoliko koraka zemlje ispred sebe. Ginić, „Bitka iznad oblaka“.

Koliko je ljudi stalo na taj front

Istoričar Mile Bjelajac u pregledu za Ministarstvo odbrane navodi oko 60.000 vojnika na desetak kilometara fronta, uz približno dvostruku austrougarsku brojnost. To je procena angažovanih snaga, ne broj poginulih niti popis ljudi u jednom rovu. Protivnik je imao prednost i u topovima i mitraljezima. Bjelajac, „Rovovski rat na Gučevu“.

U istom pregledu rastojanje između pojedinih rovova iznosi sedam do pedeset metara. Približavanje protivniku smanjivalo je mogućnost da njegova artiljerija gađa bez opasnosti po sopstvene ljude. Srpskoj vojsci nedostajala je artiljerijska municija, a u bliskoj borbi presudni su bili bombe i bajoneti. Kopani su i tuneli za postavljanje mina ispod protivničkih položaja.

Sedam metara je rastojanje koje se pređe za nekoliko koraka. U takvom prostoru svaki pokret iznad grudobrana postaje izlaganje. Rov čuva život, ali istovremeno postaje mesto iz koga se ne može slobodno izaći. Gučevo pripada ranoj istoriji rovovskog ratovanja u Velikom ratu, bez potrebe da ga proglašavamo prvom rovovskom bitkom svih vremena.

Isti jezik preko grudobrana

Bjelajac izdvaja austrougarsku 42. domobransku diviziju, u kojoj su pretežno služili Hrvati i drugi Južni Sloveni. U austrougarskoj vojsci borili su se i Srbi. Sastav jedne divizije zato nije dokaz nacionalnog sastava svih snaga na Gučevu.

Podela po uniformama nije pratila jednostavnu podelu po jeziku. To saznanje još više opterećuje pogled na zajedničku kosturnicu: ljudi koji su mogli da se razumeju završili su jedni naspram drugih, pod različitim komandama.

Težina jednog dana

Srpska odbrana probijena je 6. novembra 1914. Ginić za taj dan navodi oko 800 poginulih i ranjenih vojnika i starešina Petog puka drugog poziva. To je zbir dve kategorije gubitaka u određenoj jedinici i jednom danu. Ne sme se prepisati kao 800 poginulih, a još manje kao konačan bilans cele bitke. Ginić, uvod i opis završnih borbi.

Posle bitke američki novinar Džon Rid obilazi Gučevo i beleži: „Hodali smo po mrtvima.“ Njegov potresni opis Bjelajac prenosi kao svedočanstvo posete oko šest meseci posle borbi, a ne izveštaj očevica usred napada. Te četiri reči dovoljno govore o onome što je ostalo na planini. Nema potrebe dodavati doslovnu sliku „krvi do kolena“ za koju nemamo potvrdu.

Zajedničko počivalište

Spomenik iz 1929. daje ovom mestu završetak koji ne liči na običnu proslavu pobede. Pod njim su ostaci nekadašnjih protivnika. Kad se od vidikovca okrenete prema kosturnici, pogled sa planine dobija drugo značenje: ispred vas su i prostor današnjeg izleta i groblje ljudi koji sa Gučeva nisu otišli.

Uz Gučevo se često pominje i fotografija mladog Josipa Broza u austrougarskoj uniformi. Njeno datiranje i mesto nastanka zaslužuju odvojeno čitanje: šta znamo o Titovoj fotografiji.

Za izlet možete odvojiti Gučevo od duže vožnje kroz kraj. Ako vas zanima ratna istorija, priču dalje povezuju Tekeriš na Ceru i Mačkov kamen, gde se nalaze zasebni memorijali.

Za Gučevo je vezana i sudbina Momčila Gavrića iz Trbušnice. Posle stradanja porodice 1914. prihvatili su ga artiljerci Drinske divizije. Njegova priča dopunjava vojnu istoriju planine iskustvom deteta koje je ostalo bez doma.