Momčilo Gavrić, dečak iz Trbušnice u Velikom ratu

Momčilo Gavrić rođen je 1906. u Trbušnici kod Loznice. Kada je u leto 1914. rat stigao u njegov kraj, imao je osam godina. Posle ubistva roditelja i više članova porodice dospeo je među srpske vojnike na Gučevu. Zbog svoje ratne sudbine postao je jedna od najpoznatijih ličnosti vezanih za Drinsku diviziju i sećanje na Prvi svetski rat. Njegova priča počinje u selu pod planinom, ali govori i o onome što rat čini detinjstvu.

Trbušnica i rat koji je ušao u kuću

U biografskom tekstu istoričara Dalibora Dende, objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane, navodi se da su Gavrićevu porodicu ubili austrougarski vojnici, a kuću zapalili. Momčilo je preživeo jer u tom trenutku nije bio kod kuće. Otišao je prema Gučevu i prihvatili su ga artiljerci Drinske divizije pod komandom majora Stevana Tucovića. Ministarstvo odbrane, „Kaplar Momčilo Gavrić“.

To su osnovne okolnosti bez kojih njegova kasnija uniforma može pogrešno da se razume. Nije reč o uobičajenom vojničkom izboru odraslog čoveka. Dete je ostalo bez doma i oslonca, a vojna jedinica postala je sredina u kojoj je pokušavalo da preživi. Čin i fotografija u uniformi ne mogu da ponište taj početak.

U našoj priči o Gučevu opisan je širi okvir borbi 1914. Gavrićev život daje tom okviru lično ime. Planina iznad banje bila je prostor fronta, ali i mesto na kome je jedno dete tražilo odrasle kojima bi moglo da se obrati. Današnji pogled sa Gučeva zato može nositi i sasvim drugačije značenje od izletničkog predaha.

Među artiljercima Drinske divizije

Drinska divizija obeležila je Gavrićev ratni put. Vojnici su mu dali odeću i prihvatili ga u jedinici, pa je u kasnijim prikazima ostao zapamćen kao njen najmlađi pripadnik. Istorijski značaj tog odnosa nije samo u njegovim godinama. On govori o načinu na koji je ratna zajednica preuzela brigu o detetu, istovremeno ga zadržavajući u ratnim uslovima.

Sačuvana grupna fotografija pokazuje Momčila među vojnicima tokom posete sveštenika. Razlika između dečjeg i odraslih tela odmah je vidljiva. Slika pomaže da se izraz „dete u vojsci“ shvati doslovno, bez pretvaranja u ukrasnu priču o neobičnom junaku.

Momčilo Gavrić, 1918, prema opisu izvora. Fotograf nije poznat. Izvor: Wikimedia Commons, javno vlasništvo prema evidenciji fotografije.

RTS je 2018. razgovarao sa istoričarem Goranom Vilićem iz Muzeja Jadra i članovima Gavrićeve porodice. Takva svedočenja čuvaju način na koji je njegova sudbina prenošena i pamćena. Porodično sećanje ima vrednost, ali ga treba razlikovati od dokumenta nastalog u vreme konkretnog događaja. RTS, priča o Momčilu Gavriću.

Povlačenje i povratak

Dendin pregled prati Gavrića kroz povlačenje preko Albanije, boravak na Krfu i dalji put sa srpskom vojskom. Navodi i učešće njegove jedinice u proboju Solunskog fronta i oslobođenju Srbije. U vojnoj biografiji pojavljuju se činovi kaplara i podnarednika, a posle rata i odlazak na školovanje u Englesku. To je dug vremenski raspon za nekoga ko je rat dočekao kao osnovac. Biografski pregled Ministarstva odbrane.

Posleratno školovanje pokazuje koliko je povratak miru bio složen: dete koje je godinama živelo uz vojnike tek je trebalo da dobije priliku za učenje i život među vršnjacima. Dobrotvorne organizacije pomagale su školovanje srpske ratne siročadi u Engleskoj. Za Gavrića je odlazak značio novu sredinu, novi jezik i udaljenost od kraja u kome je odrastao.

Kasnije je živeo u Beogradu i radio kao grafički radnik. Imao je sinove Branislava i Aleksandra, a o ratnim godinama dugo je malo govorio. Umro je 1993. i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. RTS, „Raport kaplara Gavrića“.

Taj odrasli život lako ostane u senci fotografije dečaka. Ipak, on pripada istoj biografiji: rat nije bio kraj njegove priče, već iskustvo koje je nosio kroz posao, porodicu i starost. Kasniji razgovori i televizijski zapisi sačuvali su njegov glas. RTS-ov arhivski program beleži i susret u kome je svoja ratna sećanja kazivao učenicima Pete ekonomske škole u Beogradu. RTS, arhivsko sećanje na Gavrića.

Šta čuva Albanska spomenica

Albanska spomenica Momčila Gavrića, fotografisana 2014. Autor: Moca1810, CC BY-SA 4.0. Datum fotografije nije datum nastanka dokumenta.

Dokument sa imenom povezuje opšti istorijski događaj sa konkretnom osobom. Fotografija spomenice zato dopunjava portret: čitalac vidi trag priznanja, a ne samo kasnije prepričavanje. Ona ipak ne potvrđuje automatski svaku anegdotu koja se vezuje za njenog nosioca. Svaki izvor odgovara na određeno pitanje, a ne na sva pitanja odjednom.

U obnovljenoj stalnoj postavci Muzeja Jadra, predstavljenoj 2023, Gavrić je dobio poseban prostor. Izveštaj navodi njegovo ordenje i fišekliju koju je muzeju predao sin Branislav. Fišeklija je torbica za municiju, predmet koji današnjem posetiocu možda nije poznat po imenu, ali neposredno govori o vojničkoj opremi. RTS o postavci Muzeja Jadra.

Zašto se njegova sudbina pamti

Gavrićev značaj je istorijski i memorijalni. Njegovo ime pomaže da se u velikoj priči o bitkama sačuva mesto za stradanje porodica, izbeglištvo i decu kojoj je rat prekinuo život. Poštovanje prema njegovoj izdržljivosti ne zahteva da dečje učešće u borbama predstavimo kao poželjno ili normalno.

U Loznici njegovo ime nosi kasarna, a javna obeležavanja godišnjica potvrđuju da sećanje nije ostalo samo u porodičnom krugu. Vojna ustanova i muzej pri tome čuvaju različite vidove pamćenja: jedan vezan za tradiciju jedinica, drugi za predmete, dokumente i životnu priču. Ministarstvo odbrane o kasarni u Loznici.

Za posetioca Banje Koviljače najprirodnije je povezati ovu priču sa Muzejom Jadra i Gučevom. Trbušnica ostaje važna kao njegovo rodno mesto. Izveštaj o inicijativi za obnovu porodične kuće nije potvrda da je ona danas uređen muzej otvoren za obilazak. RTS o inicijativi za obnovu. Za posetu muzeju treba proveriti aktuelno radno vreme, a privatnu kuću ne predstavljati kao slobodno dostupnu turističku tačku.