Stacionar OUN: privremeni dom u Banji Koviljači

Stacionar OUN iz pregleda banjske arhitekture i zgrada Centra za azil pripadaju istoj priči. Za njeno razumevanje važni su i projekat Mihajla Mitrovića i ljudi kojima je ovde bio potreban privremeni dom. Vezu između naziva dokumentuje istraživanje Aleksandra Staničića, a promene namene opisuje Komesarijat za izbeglice i migracije.

Prikaz 2b, u radu označen kao 2018. Izvor: Komesarijat, preko Staničića, strana 179. Fotograf nije naveden.

Projekat, gradnja i novinski trag

Mitrovićev projekat potiče iz 1964. Komesarijat gradnju datira u 1965, dok Glas Podrinja 22. septembra 1966. objavljuje vest o završetku objekta. Te podatke ne svodimo na jedan datum otvaranja. Staničić, sa reprodukcijom novinske vesti, istorijat Komesarijata.

Prikaz 3. Projektbiro, dokument iz Međuopštinskog istorijskog arhiva Šabac. Reprodukcija, strana 180. Datum dokumenta nije utvrđen.

Prikaz 11. Glas Podrinja, 22. septembar 1966, potpis N. M. Međuopštinski istorijski arhiv Šabac. Reprodukcija, strana 186.

Arhitektura oko ognjišta

Drvo, kamen i široke strehe povezuju modernu zgradu sa lokalnom graditeljskom tradicijom. Smeštajno krilo i zajednički prostori čine povezanu celinu. U središtu svakodnevice su boravak, trpezarija i veliko trougaono ognjište. Staničić u tom rešenju vidi nameru da privremeni smeštaj dobije toplinu doma. Arhitektonska analiza, strane 182 do 185.

Prikaz 6. Mitrovićev projekat iz 1964, katalog izložbe MPU iz 1971. Reprodukcija, strana 182.

Prikaz 7. Katalog izložbe MPU, 1971. Fotograf i datum snimanja nisu navedeni. Reprodukcija, strana 183.

Prikaz 8. Komesarijat, preko Staničića, strana 184. Fotograf i datum snimanja nisu navedeni. Objavljeno 2022.

Prikaz 9. Mitrovićev crtež iz 1964, Međuopštinski istorijski arhiv Šabac. Reprodukcija, strana 185.

Prikaz 10. Komesarijat, preko Staničića, strana 186. Fotograf i datum snimanja nisu navedeni. Objavljeno 2022.

Godine 1967. objekat je dobio republičku Borbinu nagradu za arhitekturu. U završnom izboru za saveznu nagradu izgubio je za jedan glas. Staničić o nagradi, strana 187.

Ljudi koji su ovde nalazili utočište

Prema Komesarijatu, prihvatilište je primalo ljude iz Afrike i Južne Amerike, među njima iz Čilea. Od kraja sedamdesetih i tokom osamdesetih u njemu su boravili tražioci azila iz istočne Evrope. Od 1995. do 2005. služilo je kao kolektivni centar za izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika. Istorijat ustanove.

UNHCR u izveštaju iz decembra 2008. opisuje obnovljeni centar sa sobama za pojedince i porodice, čajnim kuhinjama, prostorima za decu i odrasle i psihosocijalnom podrškom. Tada je u njemu boravilo 45 tražilaca azila iz šest zemalja. Isti izveštaj beleži prelazak upravljanja na državne organe. To je opis jednog trenutka u životu ustanove, ne podatak o današnjem broju stanara. UNHCR, 24. decembar 2008.

Saf, od stanara do prevodioca

Među objavljenim ličnim pričama je iskustvo Safaa Alobaidija, zvanog Saf. Dragan Kremer je 30. oktobra 2015. pisao da je Saf iz Iraka stigao u Srbiju preko Sirije i boravio u centru u Banji Koviljači. Imao je diplome iz hortikulture i građevinarstva. Pomagao je drugim stanarima, a potom počeo da prevodi sa engleskog na arapski za UNHCR.

U istom tekstu govori o odlasku u Kanjižu i radu sa Crvenim krstom kod zatvorenih prelaza prema Mađarskoj. Iako je i sam prošao kroz traženje utočišta, mnoštvo iscrpljenih ljudi na granici dovelo ga je blizu panike. Njegovo svedočenje pokazuje koliko je pomoć drugima zahtevala i od ljudi koji su već poznavali izbegličko iskustvo. Kremerov tekst i Safovo svedočenje.

Položaj i današnji status

Prikaz 5. Google Maps, reprodukovano u radu iz 2022, strana 181. Datum snimka nije naveden. Istorijski prilog, ne aktuelna navigaciona mapa.

Na stranici Komesarijata pregledanoj 20. oktobra 2026. stoji da je centar stavljen u stanje mirovanja 12. januara 2024. Aktuelni pregled centara. Fotografije u ovom članku prikazuju različite ranije periode. Današnje stanje zgrade i mogućnost ulaska nisu provereni na licu mesta.

Mitrovićev rad u banji obuhvata i planiranje mesta i obnovu hotela Podrinje. O tome govori priča o Mihajlu Mitroviću.

Izvori fotografija i crteža

Svih deset prikaza preneto je iz rada Aleksandra Staničića Refugee Shelters done Differently: Humanist Architecture of Socialist Yugoslavia, u knjizi Making Home(s) in Displacement, Leuven University Press, 2022, strane 173 do 196. Bibliografski zapis i publikacija. Pojedinačni izvori navedeni su uz slike. Dozvole za njihovu objavu na ovom sajtu još nisu pribavljene.