Loznica 1941, Misita i oslobođenje grada
Potpukovnik Veselin Misita poveo je napad 31. avgusta 1941. Poginuo je pre kraja borbe, a Loznica je dočekala svoje prve nedelje slobode.
Mesta iz priče na Google mapama
Loznica je oslobođena 31. avgusta 1941, dok je nemačka okupacija trajala širom velikog dela Evrope. Napad je predvodio potpukovnik Veselin Misita sa četničkim Jadarskim odredom. On slobodan grad nije dočekao: poginuo je tokom borbe.
Taj dan zaslužuje da se pamti po ljudima i događajima koji su ga činili. Uz njega se često dodaje tvrdnja da je Loznica bila prvi oslobođeni grad u Evropi. Stvarna priča dovoljno je velika i kada je ispričamo preciznije.
Odluka u Tronoši, borba u varoši
Gradski istorijski pregled odluku o napadu vezuje za sastanak u manastiru Tronoši 30. avgusta. Nemačka posada držala je tri glavna uporišta: gimnaziju, Vukov dom i kafanu Laze Hajdukovića. Ustanici su zato morali da osvajaju utvrđene zgrade usred grada. Arhiva Grada Loznice, oslobođenje 1941.
U pregledu istoričara Koste Nikolića, prenetom u Politici, crkvena zvona označavaju početak napada u ranim jutarnjim satima. Najuporniji otpor pružen je iz kafane. U napadu na to uporište stradao je Misita, a borbe su završene u rano poslepodne. Politika, preneti navodi Koste Nikolića.
Izveštaj sa muzejske izložbe povodom osamdesetogodišnjice navodi oko 300 ustanika, 93 zarobljena nemačka vojnika i osam poginulih i četiri ranjena ustanika. To su podaci o napadu na grad, a ne bilans svih kasnijih borbi u Podrinju. Kurir, izložba istoričara Gorana Vilića i Zorana Tošića u Muzeju Jadra.
Misita i Mihailović nisu isto pitanje
Ko je izveo napad i da li ga je Draža Mihailović odobrio jesu dva odvojena pitanja. Prema Nikolićevom tumačenju, Misita je doneo odluku bez konsultacije sa Mihailovićem, posle najave partizana da i sami nameravaju da napadnu Loznicu. Mihailović je u tom razdoblju prednost davao organizovanju pokreta i čekanju povoljnijeg trenutka za širi ustanak.
Takav opis pokazuje koliko je lokalna inicijativa bila značajna. Ne dokazuje, međutim, postojanje određene Mihailovićeve naredbe kojom je napad na Loznicu zabranjen. U pomenutom tekstu reč je o istorijskom tumačenju odnosa i odluka, koje ne treba pretvoriti u izmišljeni dijalog dvojice oficira.
Nedelje slobode pre nove okupacije
Loznica je ostala slobodna do nemačke ofanzive u oktobru. U lokalnom obeležavanju taj period pamti se kao oko četrdeset dana slobode. Čitav septembar u oslobođenom gradu imao je sasvim drugu težinu za ljude koji su od aprila živeli pod okupacijom. Izveštaj sa obeležavanja godišnjice.
Oslobođenje pojedinog grada treba razlikovati od nastanka šire slobodne teritorije. Naziv Užička republika odnosi se na takvu teritoriju i njeno središte u jesen 1941. On ne poništava ranije oslobođenje Loznice, niti zasluge ljudi koji su ga izveli.
Zašto izostavljamo evropski superlativ
Norveške oružane snage beleže da je Narvik oslobođen od nemačkih snaga 28. maja 1940., više od godinu dana pre Loznice. Bilo je to u drugačijim vojnim okolnostima, uz savezničke regularne trupe, ali je dovoljno da ne koristimo neograničenu tvrdnju „prvi oslobođeni grad Evrope“. Norveške oružane snage, oslobođenje Narvika.
Loznički podvig ostaje izuzetan primer ranog ustaničkog oslobođenja grada u okupiranoj Srbiji. Njegovo lice je Misita, oficir koji je poveo napad i u njemu izgubio život. Poseta Tronoši daje toj priči i jedno konkretno mesto izvan gradskih ulica.
Objavljeno